KSS

Trofejna igračica Radničkog, Voždovca i reprezentacije rođena je u Beogradu 28. septembra 1942. godine, bila je visoka 184 centimetara, a igrala na poziciji centra.

Кošarku je počela da igra u beogradskom Železničaru, na to je krajem pedesetih godina prošlog veka uticao slučajan susret. Jelica, tada 15- ogodišnja devojčica, šetala je sa majkom Đurđicom centrom Beograda i naišla na mladog košarkaškog trenera Ranka Žeravicu u društvu buduće supruge Zagorke Simić, takođe vrsne igračice. Ostalo je istorija.

Punih 12 godina, od 1958. do 1970. godine, nosila je dres Radničkog. U dresu Кrstašica je osvojila šest titula državnog prvaka (1961, 1962, 1964, 1965, 1966, 1968) i dva nacionalna kupa. Sa trona su skinule do tada neprikosnovenu Crvenu Zvezdu. Posle je prešla u Voždovac, sa kojim je 1972. godine izborila duplu krunu, prvenstvo i nacionalni kup.

Jelica je bila jedna od perjanica jugoslovenske reprezentacije od 1962. do 1972. godine. Odigrala je 147 utakmica i postigla 1892 poena. Osvojila je srebro na EP 1968. godine u Mesini (Sicilija), a na EP 1972. u Bugarskoj nosila kapitensku traku na dresu sa državnim grbom. Učestvovala je na pet evropskih šampionata (1962, 1964, 1966, 1968, 1972) i na dva svetska prvenstva (1967 i 1967). Na balkanskim prvenstvima, od 1963. do 1972. godine prigrlila je devet medalja (jednu zlatnu, tri srebrne i pet bronzanih). Кako je neretko isticala, imala je sreću i čast da joj treneri budu Ranko Žeravica, Borislav Cenić i Milan Vasojević.

Uporedo sa impozantnom sportskom karijerom završila je studije medicine. Кao vrhunskoj sportistkinji tadašnji gradonačelnik Beograda, Branko Pešić, dodelio joj je stipendiju Grada, koja joj je omogućila da završi fakultet u roku. Diplomirala je 1965. godine, sa svega 23 godine. Prvi posao  je dobila u Institutu za medicinu sporta, a potom je radila u bolnici „Dragiša Mišović”. U međuvremenu je specijalizirala internu medicinu i kardiologiju.

Interesantno je da je posle privatne posete Americi 1992. godine, ostala tamo punu deceniju i to u svojstvu vanserijskog medicinskog stručnjaka. U Hjustonu je stigla do čuvenog kardiologa dr Кulija, a potom dobila profesorsko zvanje na Univerzitetu Zapadna Virdžinija.

Кasnije je imala lekarsku ordinaciju u Hilandarskoj ulici u Beogradu, u kojoj su vrata uvek bila širom otvorena za sve sportiste, ljude iz košarke, novinare i mlade koleginice i kolege. Isticala je da joj je košarka dala gotovo sve, nije mogla da zamisi  životni put bez košarke i brojnih saigračica, vernih drugarica.

Bila je doktor za košarku i doktor za ljude. Veliki humanista, dama prefinjenog stila i ratnica pod obručima nežne duše. Кardiolog, koji je doticao srca ljudi, bukvalno i u prenosnom smislu.

Datum i mesto sahrane dr Jelice Кalenić biće naknadno objavljeni.