Kad se „pravda“ okači na zid, prvo pitanje je ko je drži u rukama
Plandište je ogolilo još jednu neistinitu priču o „pravdi“, „otporu“ i „borbi protiv sistema“. U politici i javnom životu nije dovoljno okačiti transparent sa rečju „pravda“. Nije dovoljno nacrtati krvavu šaku, pozvati se na „otpor“ i proglasiti sebe zaštitnikom građana. Jer javnost uvek ima jedno nezgodno pitanje: Ko i šta zapravo stoji iza tih poruka.
Foto: TV Pančevo
Iza ovih velikih, a praznih reči, stoji, prema pisanju portala evršac, organizovana kriminalna grupa, na čijem je čelu predsednica Osnovnog suda u Pančevu Svetlana Lazarević.
Postoji sprega sudije, sina advokata i lihvara iz kriminalnog miljea. Bave se otimanjem tuđe imovine, zelenašenjem, narkoticima, ucenama, pretnjama, dužnike pretvaraju u robovlasnike, a pojedine žene su zbog dugovanja primoravane I na prostituciju.
Javno pozivamo sudiju Svetlanu Lazarević da demantuje ovo što je navedeno i da se dobro pripremi ako svetlost dana ugledaju mnoga dokumenta i progovore oni od kojih se najmanje nadaju..
Kako navodi portal može da bude nezgodna situacija ako Tani Georg zvani Arapin progovori o advokatu Vojinu, Vojin o „mami“, a možda obojica imaju svašta da kažu o Svetlani, koja je pred penzijom.
Možda ima i kolega, sudija, advokata, policajaca, kriminalac, koji bi rado da se oslobode jarma ove kriminalne strukture.
Spremni su da pričaju danima, nedeljama, mesecima. Pa da vidimo da li ovi, ovakvi, i dalje imaju želju da se predstavlja kao deo priče o „pravdi“, o „moralnoj obnovi“.
To je ono što građani imaju pravo da pitaju. Ne može standard za „naše“ biti jedan, a za „njihove“ drugi. Ne može se pravda tražiti na ulici, a izbegavati kada treba odgovoriti na konkretna pitanja.
Ne može se sistem proglašavati korumpiranim svaki put kada donese odluku koja nekome ne odgovara, a istovremeno ćutati kada se pojave tvrdnje o mogućim vezama pojedinaca sa ljudima koji su predmet ozbiljnih optužbi.
Ako blokaderi, koje u Plandištu kontroliše upravo „mama“ Svetlana, već govore o nepravdi, onda bi bilo logično početi od sopstvenog dvorišta.
Ako se traži odgovornost institucija, onda treba omogućiti da se proveri svaka tvrdnja. A ako se govori u ime građana, onda građani imaju pravo da pitaju: ko su ljudi koji ih predstavljaju i šta stoji iza njihove priče o pravdi?
Odgovor ne daju krvave šake na transparentima. Odgovor daju dokumenti, institucije i činjenice. A upravo tu, kada nestanu parole, počinje prava priča.
