FOTO: TANJUG/ SARAJEVO FILMSKI FESTIVAL

Govoreći o svojim odlukama tokom karijere, Vudi Harelson je rekao da je scenario za “Džerija Megvajera“ dobio od producenta Džejmsa L. Bruksa, ali da u početku nije verovao da će priča o sportskom agentu zainteresovati publiku.

“Pročitao sam scenario i pozvao Bruksa i rekao mu: 'Džime, ne mislim da će ikoga biti briga za ovog agenta.' On mi je rekao: 'Mislim da grešiš, druže.’ Četiri dana kasnije, odjednom je Tom Kruz trebalo da igra tu ulogu i shvatio sam da sam pogrešio“, ispričao je Harelson.

Za “Nepristojnu ponudu“, Harelson je rekao da je prethodno već pristao da igra u filmu “Beni i Džun“ sa Džonijem Depom, ali da su ga saradnici ubedili da prihvati ulogu u filmu sa Redfordom i Demi Mur.

“Na kraju su me nekako ubedili i odustao sam od 'Benija i Džun'. To je koštalo malo bogatstvo, jer su prava već bila prodata na različitim mestima, ali sam na kraju snimio 'Nepristojnu ponudu', na sreću“, rekao je holivudski glumac.

Harelson je ispričao i da je njegova majka posebno cenila to što je imao priliku da radi sa Robertom Redfordom. Ona je, kako je rekao, doputovala na snimanje iako se plašila letenja, upravo zato što je želela da upozna slavnog glumca.

“Bila je na setu onog dana kada smo snimali bilijarske scene. Rekao sam Robertu: 'Ovo je moja mama, želi da ti kaže zdravo.' Bio je veoma ljubazan prema njoj i razgovarao je s njom neko vreme. To ju je učinilo veoma srećnom“, naveo je Harelson.

Osvrćući se na film „LBJ“ u kom je igrao američkog predsednika Lindona Džonsona, Harelson je rekao da nije imao poseban razlog da prihvati tu ulogu, već da je to učinio na molbu reditelja Roba Rajnera sa kojim je mnogo voleo da radi.

“Postoji mnogo sumnjivih stvari u vezi sa LBJ-em, ali barem je 'doneo' Zakon o glasačkim pravima. To je nešto posebno“, rekao je Harelson.

Harelson je otkrio da je još u srednjoj školi imao potrebu za nastupanjem, a da je upravo jedan takav događaj bio presudan za njegovu odluku da postane glumac. Ispričao je da je kao mladić često imitirao Elvisa Prislija, čije je pesme slušao kod kuće, a zatim i u autobusu sa saigračima iz školskog fudbalskog tima. Jednom prilikom, pred Božić, drugovi su ga u školskoj biblioteci nagovorili da imitira Prislija.

“Nikada u životu nisam nastupao. Nešto me samo obuzelo. Skočio sam na sto i počeo da nastupam“, prisetio se Harelson.

Nakon toga, kako kaže, prišla mu je Robin Rodžers, potpredsednica dramske sekcije, i predložila da se priključi i okuša u školskoj predstavi.

“Prijavio sam se za predstavu zato što je Robin Rodžers to želela“, rekao je uz osmeh.

Dodao je da mu mlađe kolege danas uglavnom ne traže savete o glumi, ali da on ipak voli da posmatra nove generacije glumaca. Posebno je pohvalio Džesija Ajzenberga, sa kojim je radio i čiji rad veoma ceni.

“Sjajno je videti mlade talente kako dolaze. Gledao sam Ajzenberga i njegove filmove i predstave i shvatio koliko je fenomenalan“, rekao je.

Tokom Masterklasa Harelson je govorio i o dugoj karijeri u filmu, televiziji i pozorištu, kao i o radu sa brojnim velikim rediteljima. Među njima su Robert Altman, Džejms L. Bruks, braća Koen, Kventin Tarantino, Frensis Ford Kopola, Stiven Frirs, Ron Hauard, Spajk Li, Ričard Linklejter, Oliver Stoun i drugi.

Kao jedan od najcenjenijih i najsvestranijih glumaca svoje generacije, Harelson je tri puta bio nominovan za Oskara, za glavnu ulogu u filmu “Narod protiv Larija Flinta“ i za sporedne uloge u filmovima „Glasnik“ i “Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“. Zapaženu ulogu ostvario je i u filmu “Trougao tuge“ Rubena Estlunda, dobitniku Zlatne palme na festivalu u Kanu.

Na 32. Sarajevo Film Festivalu Harelsonu je uručeno „Počasno Srce Sarajava” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a nakon toga je prikazan film „Welcome to Sarajevo”, u kom američki glumac igra glavnu ulogu.

Izvor: Tanjug