Foto:Tanjug/Rade Prelić/

 Ministarka je u Deliblatskoj peščari, na sastanku u Edukativnom centru "Čardak", danas razgovarala sa predstavnicima pokrajinskih i republičkih organa sa kojima je postignut dogovor o svakodnevnoj komunikaciji putem Vocap grupe da bi, kako je objasnila, ta komunikacija bila brža. "Dogovorili smo nešto što nije česta situacija, ali mislim da iziskuje ovakvo delovanje iz sekunde u sekundu, a to je komunikacija preko Vocap grupe, gde ćemo za nedelju dana da imamo prvi predlog plana sanacije i obnove, koji će da bude od 2027. godine do 2031. godine, i trudićemo se paralelno da radimo, da ne čekamo u potpunosti da se završi lokalizacija požara, već da pokušamo da predupredimo i da planiramo sanaciju i obnovu zajednički, što mislim da je izuzetno značajno", objasnila je. Istakla je da je Institut za nizijsko šumarstvo razvio informacioni alat pod nazivom NIMOS koji informiše o pravcu duvanja vetra najmanje 24 časa ranije što umnogome pomaže vatrogascima i drugim radnicima angažovanim na gašenju požara. "Veliku zahvalnost dugujem Institutu za nizijsko šumarstvo, koji je razvio vrlo značajan republički informacioni alat, tzv. NIMOS, koji je pomogao i ovom području i verujem da će pomoći i drugim područjima, da minimum 24 sata ranije ili čak nekoliko dana ranije može da javi službama i upravljačima i korisnicima područja u kojem pravcu će vetar da duva, gde treba da postave svoje ljude i, naravno, mehanizaciju i opremu, kako bi šteta bila što manja", rekla je ministarka. Pavkov je istakla da su požari koji su zahvatili delove Srbije izazvali veliki negativni uticaj na zaštitu prirode zbog čega će resorno ministarstvo brzo da reaguje. "Izložila sam mogućnosti dodatnih sredstava u vidu subvencija za zaštićena područja, jer pored Deliblatske peščare, i na Stolovima i na Staroj Planini i na Radanu su se desili takođe požari, neki su i dalje u toku, i potrudićemo se da u što kraćem periodu raspišemo konkurs da obezbedimo sredstva upravljačima dodatno za sanaciju opožarenih staništa koja će pomoći za 2027. godinu u njihovom programu da mogu da nastave fazno da rade", naglasila je ona. Dodala je da će prilikom obnove prirode biti razmotrena mogućnost da se u požarom zahvaćenim područjima posade, sem autohtonih vrsta, i vrste koje su otpornije na uticaje visoke temperature. Izvršni direktor za šumarstvo ekologiju i razvoj "Vojvodinašume" Marko Marinković izjavio je da se požar u Deliblatskoj peščari svakodnevno gasi već 13 dana, kao i da je juče na tom području požar probio najširu liniju odbrane. "Ono što je sreća jeste što je probio opet prema kompleksu šume. I dalje su naselja zaštićena, a mi ćemo nastaviti da radimo i da se trudimo da to tako i ostane", rekao je on. Dodao je da vremenski uslovi trenutno otežavaju gašenje požara, ali da će radnici "Vojvodinašuma" uz podršku MUP-a, Sektora za vanredne situacije, Vojske Srbije i dobrovoljnih vatrogasnih društava nastaviti da ulažu napore da bi ugasili požar. Naglasio je da više od 300 ljudi svakodnevno radi na terenu, kao i da Sektor za vanredne situacije svakodnevno određuje koliko ljudi je potrebno na terenu. "Dakle, ne treba imati ni previše ljudi, oni vode celu ovu akciju gašenja požara, mi smo samo tu njima na usluzi. Oni su rekli da je ovo optimalan broj ljudi u odnosu na požar. Imamo od prvog dana negde oko 300 ljudi, preko 37 radnih mašina teških i preko 72 vozila ukupno koja učestvuju u gašenju požara", zaključio je Marinković. Požar u Deliblatskoj peščari koji je izbio 5. avgusta, zahvatio je više od 3.000 hektara uglavnom niskog rastinja i trave, a na njegovom suzbijanju angažovano je više od 300 vatrogasaca-spasilaca, pripadnika Uprave za vatrogasno spasilačke jedinice, dobrovoljnih vatrogasnih društava, "Vojvodinašuma" i "Srbijavoda", Vojske Srbije, Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Dejstvuju tri helikoptera MUP-a Srbije, a angažovan je i vatrogasni brod. Nadležni organi razmatraju naredne korake za sanaciju i revitalizaciju Deliblatske peščare, nakon potpunog gašenja požara, a pojačano se prate svi parametri moguće ugroženosti javnog zdravlja na teritoriji opštine Kovin, kao i ostalih opština na teritoriji Vojvodine. Deliblatska peščara (Deliblatski pesak) ili Banatska peščara (Banatski pesak), jedinstvena je peščara u Evropi, a nalazi se u jugoistočnom delu srpske pokrajine Vojvodine, u južnom Banatu. Ovaj spomenik istorije prirode Panonske nizije jedno je od retkih pribežišta za mnoge specifične vrste flore i faune, koje u evropskim i svetskim razmerama predstavljaju prirodne retkosti. Peščara predstavlja geomorfološki i ekološko-biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope.