Nažalost više od 100 ljudi u Srbiji dnevno sazna da ima neku vrstu kancera, najteže je da se saopšti dijagnoza i da se napravi sprega između lekara, pacijenta porodice i uz pomoć  psihologa psihoonkologa  kojih je nedovoljno da započne proces lečenja, rekla je Sandra Bijelac.

 Jako je teško naći se se takva vest saopštava bilo porodici bilo onom ko je oboleo i ne zna se kakva će biti reakcija i zato je vrlo važno da pored nje bude  neko ko će da razume reakciju i pročita između redova .Koliko god da se čovek sprema za lošu dijagnozu  ne može to mirno primiti.Različite su reakcije u različitim trenucima.Važno je da tu bude neko ko će napraviti spregu između lekara, pacijenta i porodice i pomoći da se emocije razumeju , i u tom trenutku konektuju sa telom i umom osobe kojoj se to saopštava da bi ona mogla tu operaciju da preradi i da donosi adekvatne odluke za stvari koje ih čekaju posle toga koje su vrlo nepoznate jer moraju da znaju šta onkološko lečenje znači.Treba da se napravi sprega između  medicine i psihosocijalne terapije.

 Medicina  je izuzetno napredovala  u oblasti dijagnostike i lečenja, malignih  bolesti  ali rak i dalje  predstavlja "najstrašniju dijagnozu" sa kojom se povezuju bespomoćnost, patnja i umiranje. 

Prvo je potrebna informativna podrška pacijentu o stepenu oboljenja , kako će biti lečenje i koje su nus pojave lečenja , kako da kvalitet života ne bude oštećen .Ukolko pored sebe imaju stručnu osobu pored sebe da ublaži i amortizuje te emotivnbe udarce koji se neminovno javljaju kod porodice, pacijenta i lekara posebno što je broj obolelih sve veći a starosna granica sve manja.Lekari moraju da ispoštuju obimnu administraciju a oni imaju sve manje vremena za emocionalne reakcije pacijenata.4.15  

OFF Postoje udruženja pacijenata koji su se suočili sa malignim bolestima oni su velika podrška onima koji su tek dobili dijagnozu , zahvaljući njim znaju gde treba da se obrate i da što lakše prođu kroz sve faze  onkoloških  terapija zajedno sa lekarima , svojim najbližima.