Veruje se da je ovo prvo formalno izvinjenje te vrste koje je neko uputio u Francuskoj, preneo je Rojters.

De Prensovi preci, koji su živeli u Nantu, najvećoj francuskoj luci za trgovinu robovima, bili su brodovlasnici i posedovali plantaže na Karibima, a transportovali su oko 4.500 afričkih robova. Gijon de Prens je rekao da i druge francuske porodice moraju da se suoče sa svojim istorijskim vezama sa ropstvom i da država treba da ide dalje od simboličnih gestova kako bi se pozabavila prošlošću, uključujući i pitanje reparacija.

“Suočen sa porastom rasizma u našem društvu, osetio sam odgovornost da ne dozvolim da se ova prošlost izbriše“, izjavio je 86-godišnjak i poručio da želi da ispriča porodičnu istoriju svojim unucima.

On je izvinjenje uputio na skupu u Nantu uoči svečane inauguracije replike brodskog jarbola visokog 18 metara, koji će, kako je rekao, služiti kao “svetionik čovečanstva“. Svečanosti je, zajedno sa de Prensom, prisustvovao i potomak porobljenih stanovnika karipskog ostrva Martinik, Dijedone Butren. Njih dvojica rade zajedno u udruženju posvećenom prekidanju “ćutanja o ropstvu”, preneo je Rojters.

“Mnoge porodice potomaka trgovaca robljem ne usuđuju se da progovore iz straha od ponovnog otvaranja starih rana i besa“, rekao je 61-godišnji Butren ističući da je Pjerovo izvinjenje hrabar čin.

Od 15. do 19. veka, najmanje 12,5 miliona Afrikanaca je oteto i prisilno transportovano, uglavnom evropskim brodovima, a Francuska je trgovala sa oko 1,3 miliona ljudi, podsetila je agencija. 

Potez Gijona de Prensa usledio je nakon sličnih formalnih izvinjenja nekih porodica u Velikoj Britaniji i drugde, a koja uključuju preuzimanje obaveze da će pomoći u saniranju štete koju su prouzrokovali njihovi preci. Francuska je 2001. godine priznala transatlantsko ropstvo kao zločin protiv čovečnosti, ali, kao i većina evropskih zemalja, nikada se nije formalno izvinila za svoju ulogu u tome. Tokom svog mandata, predsednik Emanuel Makron je proširio pristup arhivama o kolonijalnoj prošlosti Francuske. On je prošle godine izjavio da će osnovati komisiju koja će ispitati istoriju Francuske i odnosa sa Haitijem, bez pominjanja reparacija. Širom sveta sve je više poziva na davanje reparacija, od zvaničnih izvinjenja do finansijske nadoknade, uprkos tome što kritičari ovih inicijativa tvrde da države i institucije ne bi trebalo da budu odgovorne za istorijske zločine.

Izvor: Tanjug