FOTO: FK Železničar

Marko Ćurić, fudbaler Železničara, zbog povrede prednjeg ukrštenog ligamenta neće igrati tokom cele sezone. Tokom letnjih priprema u Sloveniji doživeo je tešku povredu, koja mu, nažalost, nije nova.

– Teško mi je palo. To je drugi put da doživljavam tu povredu. Ali digao sam glavu, nastavljam dalje. Sve je to deo života i moram da se izborim sa tim. Mesec dana sam jačao da bi mi bilo lakše posle operacije, sad mi je lakše. Ali rekoh, već sam sve to prošao, znam kakva je procedura. Tako da, za mene ništa strašno. Morate da budete jaki u glavi. Bilo je, desilo se, prošlo je, nema sad nazad, idemo dalje. Imao sam veliku podršku porodice i devojke. Hvala im na tome. Znači mi da su tu, kad imate nekog da se oslonite.

Uprkos povredi i dužem odsustvu, Ćurić je i dalje vezan za tim i atmosferu u klubu. Održava kontakt sa saigračima i članovima stručnog štaba, a često dolazi i na stadion jer mu fudbal, kako kaže, ozbiljno nedostaje.

– Čuo sam se najviše sa fiziom Milošem Cveletom, sa Markom Konatarom… Sa većinom sam u kontaktu. Ipak, imaju i oni svoje obaveze, tako da ne očekujem da me nešto puno zivkaju, ali lepo je čuti se ponekad sa saigračima. Znači mi dolazak na stadion jer mi nedostaje dosta fudbal. Tako da, volim da provedem vreme na stadionu. Kad god mogu, ja odem.

Prvih mesec dana oporavka bio je najteži period – bolovi, štake i potpuna neaktivnost. Sada je u fazi jačanja mišića, a kako kaže, proces ide korak po korak.

– Prošao je najteži period, prvih mesec dana, bolovi, štake i sve. Sad je krenuo period jačanja mišića. Sad je samo trening i polako, nadam se još 5,6 meseci, pa se vraćam. Ali još sam na početku, tek se vraća obim mišića, snaga, stabilnost kolena. Svaki dan treniram, postepeno ide. Trčanje tek tamo za nekih mesec i po dana, nadam se da ću uskoro biti i na terenu.

Bez obzira na sve, motivacija mu ne nedostaje. Svestan je da će oporavak potrajati, ali mu je želja da se vrati još jači.

– Odlično se osećam. U početku je bilo malo teško, pošto je drugi put ova povreda. Nikad spremniji nisam bio, pa sam zato možda malo više pao. Prošlo je, uzdigao sam se, nastavljam dalje. Nadam se da ću krajem januara, početkom februara krenuti polako na teren da trčkaram i možda sa loptom malo da radim. Pošto je drugi put ta povreda, sigurno će cela godina proći do prve naredne utakmice.

Iako mu povratak na teren deluje daleko, potpuno je fokusiran na rehabilitaciju i nema nameru da posustane.

– Moram da budem strpljiv i da naporno radim do povratka. Samo mi je to u fokusu. Da se vratim i nastavim gde sam stao. Mislim da sam ojačao mentalno zbog svega ovoga. Nadam se da ću biti spreman kad se budem vratio.

Na kraju, uputio je kratku poruku i onima koji mu najviše znače – navijačima i saigračima.

– Za navijače: da veruju u ekipu, koja može mnogo. I da očekuju moj povratak da nastavimo gde smo stali. A za saigrače poruka da nastave, da ne staju, da nastave sa dobrim igrama i da jure to što su zacrtali - zaključio je igrač Železničara.