Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je danas nacionalnu strategiju "Srbija 2030" koji previđa kapitalna ulaganja do 2030. godine u iznosu od 17 miljardi evra, kao i još 31 milijardu evra do 2035. godine, za ubrzani ekonomski razvoj Srbije i poručio da je prvi cilj, da bi to moglo da se ostvari, neophodno da se očuva mir i stabilnost u zemlji.

 "Ukupno 48 milijardi evra bez vojske i policije, a u međuvremenu će na vojsku da ode ne manje od 15 milijardi evra", rekao je Vučić na predstavljanju nacionalne strategije "Srbija 2030" u Palati Srbija i istakao da je cilj plana da Srbija podigne stopu rasta u naredne četiri godine i bude po rastu među prvim zemljama u Evropi.

Nacionalna strategija "Srbija 2030" predstavljena je u prisustvu članova Vlade Srbije i parlamenta, direktora državnih institucija i preduzeća, koje je na početku pozdravio humanoidni robot Lumi na srpskom jeziku. "Poštovani predsedniče, uvaženi gosti, dobro došli. Čast mi je da budem deo predstavljanja vizije Srbije 2030. Neka ovaj dan bude uvod u novo poglavlje razvoja Srbije, zemlje znanja, napretka i novih mogućnosti", rekao je robot Lumi, kojeg su nedavno predstavile u Beogradu kineske kompanije Agibot i Mint.

Vučić je kazao da će se u narednom periodu najveći značaj pridavati veštačkoj inteligenciji i ulozi veštačke inteligencije i da će u junu, a najkasnije u septembru biti otvorena prva fabrika humanoidnih robota u Srbiji.

Navodeći da se humanoidnih robota godišnje proda između 6.000 i 9.000, Vučić je kazao da će u Srbiji biti proizvedeno 1.000 humanoidnih robota za različite potrebe i za dvostruke namene, dvostruke upotrebe i 10.000 robota pasa sa višestrukom namenom i višestrukom upotrebom. "Živimo u eri najvećih i najbržih promena u čovečanstvu. Moramo da donosimo strateške odluke, da razmišljamo brzo, da učimo i radimo još više", poručio je Vučić. Kako je rekao, prosečna plata u Srbiji u 2030. godini iznosiće 1.320 evra, dok će u istoj godini prosečna penzija biti na nivou od 750 evra, kao i da bi prosečna plata trebalo 2035. da dostigne 1.700 evra. Prema njegovim rečima, država će u periodu od 2028. do 2035. uložiti najmanje 14,4 milijarde evra u sektor energetike, od čega će 6,5 milijardi evra biti iskorišćeno u proizvodne kapacitete. Istakao je da za građane Srbije neće biti nestašice nafte i naftnih derivata bez obzira na sukob na Bliskom istoku i dodao da trenutno rezerve dizela iznose 418.000 tona, što je dovoljno za 74 dana i to da ništa ne napravi Rafinerija i da se ništa ne uveze. Vučić je naveo da ima 94. 860 tona benzina, za 71 dan, dok mazuta Srbija ima za narednih 159 dana. Kada je reč o kerozinu što je, kako je rekao, inače najveći problem u svetu, tu će možda vojska morati dodatno da interveniše, a bez vojske ima 16.123 tone, što je dovoljno za redovno funkcionisanje našeg aviosaobraćaja za 31 dan.

Govoreći o gasnim rezervama, istakao je da je Banatski dvor, sa 400 miliona kubika gasa, apsolutno popunjen, dok u mađarskom skladištu Srbija ima još 155 miliona kubika. Kada je reč o putnoj infrastrukturi, Vučić je kazao da je do sada izgrađeno 622 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da se trenutno radi 380 kilometara i dodao da će, kada se sve završi u periodu od 18, 19 godina, biti izgrađeno ukupno 1.580 kilometara. Vučić je dodao da je u planu da se uradi 1.219 kilometara železničkih pruga, kao i da će se u narednom periodu ulagati u aerodrome, posebno u aerodrom u Nišu, ali i u druge manje koji će biti otvoreni za male avione, tzv. busineš aviation.

Najavio je ulaganja u komunalnu infrastrukturu i istakao da je samo za projekte izgradnje kanalizacije u Srbiji potrebno oko 1,2 milijardi evra, da nedostaje još 10.000 kilometara cevi za vodovodnu mrežu, kao i da treba da se zamene stare azbestne cevi. Vučić je dodao da bi poljoprivrednicima trebalo ponuditi najpovoljnije kredite, kao i da je agraru neophodna jasna strategija za upotrebu veštačke inteligencije. Dodao je da je najnezadovoljniji situacijom u oblasti poljoprivrede. Ističući da živimo u vreme početka velikih sukoba, Vučić je naglasio da je najvažniji cilj za Srbiju u narednih devet ili deset godina da se sačuva mir i stabilnost u zemlji i da se, uz mir i stabilnost, brani sloboda i nezavisnost Srbije. "Jedina vrednost koju moramo da branimo, uz mir i stabilnost, je sloboda i nezavisnost naše zemlje.

 Moramo da istrpimo provokacije različitih faktora u regionu, da pokažemo ne kukavičluk, jer im je jasno da kukavice nismo, jasno im je da od njih nismo ni slabiji, već moramo da pokažemo stratešku pamet opredeljenu za mir, da čuvamo našeg čoveka, da čuvamo naše resurse ljudske", kazao je Vučić.

Prema njegovim rečima, danas u svetu vlada pravo jačeg, međutim Srbija ne sme da bude slabija. Vučić je najavio da se uskoro otvara prva fabrika ozbiljnih dronova zajedno sa jednim inostranim partnerom. "Uskoro otvaramo prvu fabriku ozbiljnih dronova ovde u našoj zemlji, veoma ozbiljnih, najozbiljnije svetske produkcije", rekao je Vučić. Dodao je da je podignut nivo popuna raketa, granata, municije svake vrste. "Uskoro će biti napravljene prve jedinice koje će se baviti upotrebom veštačke inteligencije, digitalizacijom, pravićemo i digitalnu vojsku, po uzoru na Izrael, a policijski sektor mora to što pre da prihvati", rekao je predsednik Srbije.

Istakao je danas da će Srbija čuvati svoju poziciju vojne neutralnosti, koju nije menjala ni pod velikim pritiscima, a neće je menjati ni u narednih deset godina. Ukazao je da je demografska politika problem broj jedan Srbije i istakao da to nije do novca jer, kako je naveo, upravo tamo gde ima najviše novca, ima najmanje dece.

Najavio je da će za pronatalitetnu politiku u narednom periodu biti izdvojeno oko 230 miliona evra na podršku majkama za kupovinu ili izgradnju stambenog objekta, garantne šeme za mlade, Alimentacioni fond i drugo. Vučić je kazao da se u zdravstvo ulaže oko pet milijardi evra i dodao da će se u periodu od 2028. do 2035. godine ukupno 2,5 milijarde uložiti samo u infrastrukturne projekte, ali je istakao i da se u toj oblasti moraju menjati neke stvari. Naveo je da se povećavaju izdvajanja za inovativne lekove, kao i lečenje dece od retkih bolesti i ukazao da je broj dece koja su se lečila u inostranstvu o trošku države do 2012. godine 440, a od 2012. do danas 5.873.

Predsednik Vučić je izjavio danas da je u oblasti zdravstva ključna stvar da se u potpunosti ukinu liste čekanja za sve operacije. 

Kada je reč o obrazovanju, Vučić je naveo da će ukupno biti potrošeno oko 220 miliona evra na 75 projekata i istakao da je, kad je reč o oblasti prosvete, od presudnog značaja dualno obrazovanje. Naveo je da je neophodno formirati ne samo posebna odeljenja, već i fakultete za veštačku inteligenciju, jer će nam, kako je istakao, život zavisiti od toga i nijedna nacija u budućnosti neće moći da se razvija bez veštačke inteligencije.

Prvi potredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, na predstavljanju nacionalne strategije "Srbija 2030", da je predviđeno ulaganje od 48 milijardi evra do 2035. godine i istakao da je to najambiciozniji i najobimniji program usmeren ka ubrzanju rasta i razvoja naše ekonomije i zemlje, kao i da cilj da do 2030. BDP zemlje dostigne vrednost od 133 milijarde. Kazao je da je BDP po glavi stanovnika iznosio 2012. godine 4.000 evra, da smo sada prešli 13.500, kao i da je cilj da do 2030. pređemo nivo od 20.000 evra. Mali je rekao da je prethodnih godina povećavan i nivo minimalne zarade i da je januara meseca 2026. rekordno visoka minimalna zarada u Srbiji - 551 evro, a da je plan da do 2030. bude 760 evra minimalna zarada. Podsetio je da smo jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting i istakao da je cilj da Srbija do 2035-2035. nastavi da unapređuje svoj kreditni rejting, jer to znači i jeftinija sredstva i finansiranje, da bismo uspeli da isfinansiramo sve ono što je predviđeno. Mali se osvrnuo i na specijalizovanu izložbu Ekspo 2027. koja će se održati u Beogradu i rekao da je do sada učešće potvrdilo 137 zemalja.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je danas početak novog investicionog ciklusa u energetici i izjavila da će 30 odsto svih planiranih ulaganja do 2035. godine biti za energetiku, kao i da moramo da započnemo izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji pre 2035. i dodala da su nam za to potrebna ogromna sredstva- od tri milijarde evra. Istakla je da u elektromrežu moramo da uložimo 2,4 milijarde evra, kao i da je potrebno da se rekonstruiše 13.000 kilometara mreže, 4.000 trafostanica, 1.000 km dalekovoda, kao i da se ulaže u industrijske zone u Inđiji, Čupriji, Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Leskovcu, kako bi mogli da jačamo privredu i privredni rast, ali pre svega da građani imaju sigurno snabdevanje i napajanje električnom energijom. Ministarka je naglasila da ćemo graditi i novi naftovod sa Mađarskom, kao i 100 kilometara produktovoda kroz Srbiju da bismo mogli naftne derivate da dopremimo brže i sigurnije i da ne zavisimo od vodostaja Dunava i od vozova kao što je to sada slučaj.

Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da je predviđena i realizacija šest projekata - izgradnja dva industrijska parka "Mihajlo Pupin" u Beogradu na površini od 320 hektara i u Inđiji na površini od 740 hektara kao i četiri industrijske zone. Dodala je da je predviđeno opremanje svih industrijskih zona koje su predvideli - u Ćupriji, Leskovcu, Vranju, Inđiji, Kosjeriću i Beogradu, ukupne površine 17 miliona metara kvadratnih i da je na tim korisnim površinama planirano komunalno, saobraćajno i elektroenergetsko opremanje na kojima će biti moguće izgraditi 5,5 miliona metara kvadratnih proizvodnih pogona.

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović izjavio je da će Srbija do 2030. izgraditi dva nova državna data centra u Nišu i Novom Sadu, kao i da će da proširi kapacitete data centara u Beogradu i Kragujevcu sa podizanjem snage na više od 200 megavata. Jovanović je, istakao da je plan da se do 2035. godine poveća ukupna snaga data centara na jedan gigavat, značajno prošire nacionalni superkompjuteri, kao i da se izgradi Nacionalni centar za informacionu bezbednost u Kragujevcu. Predsednik Privredne komore srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da do Ekspa 2027. treba da bude napravljena nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, čije srce predstavlja nacionalni srpski jezički model, na kojem se radi u data centru u Kragujevcu.

Izvor: Tanjug