Marketing
Kontakt
Mapa sajta
Login
Sećanje na Srebrenicu
PANČEVO, 12. jul 2011. (TV Pančevo) – U Srebrenici je juče obeležena 16-ta godišnjica od masovnog ubistva više od 8 hiljada Bošnjaka 1995. godine. Na komemoraciji u Memorijalnom centru Potočari iz Beograda su otputovale članice organizacije „Žene u crnom“, Ljiljana Spasić, izvršni direktor „Građanske akcije“, Marko Karadžić, komesar za ljudska prava u LDP-u i ekipa Televizije Pančevo, jedini elektronski medij iz Srbije, koji je ove godine pratio događaj.
U Memorijalnom centru Potočari niz od 613 kovčega, sa posmrtnim ostacima još 613 osoba, koje će nakon 16 godina od ubistva biti sahranjene delovao je potresno. Među njima su i posmrtni ostaci Nasiba Muhića, najmlađe srebreničke žrtve, koji je imao samo 11 godina kada je ubijen. Osamnaestogodišnja devojka je ubijena jer nije želela da ostavi oca i brata. Prema podacima Međunarodne komisije za nestale do sada je analizom DNK identifikovano 6 hiljada i 481 osoba, a posla ima još. Najteže je roditeljima koji još čekaju identifikaciju svog deteta. Ifeta Klempić jedna je od njih.
- Izgubila sam petoro moje braće, svoga sina, Amidžića desetoro. Moj sin je Suad Klempić 1980. godište. Još čekam da ga ukopam. Željela bih da ga pronađem i nek umrem sutra ne žalim. Do sada samo imam dva brata pronađena i ukopana. Danas mi se kopaju dva bratića, kazala je Ifeta Klempić.
- Stojim pored sina svoga, Azmira, sa lijeve strane mi je sin, s desne strane mi je zaovin sin, Šefik Omerović. Oni su vrsnici, u tri mjeseca rođeni. Naprijed joj je čovjek, Šaban Omerović, to je zet moga čovjeka. A kopam danas dva bratića Bećirović Azema i Bećirović Rešida. Jako teško dolaze dani, ali eto... teško je, kaže Kada Hajdarević pored nadgrobnog spomenika. Članice organizacije „Žene u crnom“ raširile su transparent sa porukom da odbijanje, poricanje i zaborav čine genocid.
- Ne može se govoriti o pomirenju a da se ne govori o odgovornosti, ne može se govoriti o pravdi a da se najpre ne govori o pravdi za žrtve i ne može se tražiti od žrtava da praštaju ukoliko se ne zna cela istina. Jer genocid u Srebrenici ne bi mogao biti počinjen bez najobilatije pomoći režima Slobodana Miloševića iz Srbije, naglašava koordinatorka žena u crnom Staša Zijović.
Izvršna direktorka Građanske akcije, Ljiljana Spasić, ističe značaj borbe protiv nekažnjivosti, jer iako je Ratko Mladić u Hagu ostali su nekažnjeni mnogi direktni izvršioci egzekucija.
- Ono što mi kao društvo treba da činimo jeste da se borimo protiv nekažnjivosti, da zahtevamo da svi počinioci budu privedeni pravdi i da konačno naše društvo krene putem suočavanja s prošlošću suštinski i na pravi način, a temeljna strana jeste obrazovanje, odatle se kreće, rekla je Ljilja Spasić.
Komesar za ljudska prava u LDP-u Marko Karadžić smatra da zajedno možemo doprineti da se ovako nešto više ne ponovi.
- Ono što u čitavom regionu moramo prihvatiti to su istina i činjenice onakve kakve jesu. Na žalost, i dalje ima onih koji negiraju činjenice, vređajući prava žrtava i stvarajući mogućnost da zbog manipulacije kasnije u budućnosti ponovo budemo žrtve sličnih zločina. Ja mislim da zajednički moramo da radimo na sagledavanju prošlosti na jedan iskren način,potrebno je kažnjavanje zločinaca mi poštovanje žrtava jer je to preduslov napretka i dobre saradnje ovog regiona, naglasio je Marko Karadžić.
Uoči ovogodišnjeg komemorativnog skupa održan je i tradicionalni Marš mira od 8 do 11. jula. Po najvrelijem vremenu marširalo je skoro 7 hiljada ljudi iz regiona i mnogih zemalja sveta. Među njima je bio i Pančevac Goran Lazin.
- Mi na ovaj način prvenstveno želimo da izrazimo solidarnost sa žrtvama genocida, a sa druge strane želimo da iskažemo saosećanje sa zajednicom i sa porodicama žrtava genocida, naglasio je Lazin.
Prošlost se ne može promeniti ni popraviti, ali se učenjem iz nje može računati bar na budućnost bez ovakvih tragedija.
