O nama Pokrivenost Marketing Kontakt Mapa sajta Login

Sećanje na žrtve holokausta

petak, 27 januar 2012 17:32

PANČEVO, 27. januar 2012. (TV Pančevo) – Od pre 6 godina, tačnije, 2005. godine, na 60-om redovnom zasedanju Generalne skupštine UN, 27. januar je proglašen za Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Na današnji dan, 1945. godine oslobođen je Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji nacistički logor smrti u porobljenoj Evropi u Drugom svetskom ratu. Stratište kod Jabuke danas su ovim povodom posetili pripadnici Jevrejske zajednice i predtavnici lokalne samouprave, koji su položili cvece i odali poštu žrtvama genocida.

Današnji dan nije samo Dan sećanja na žrtve holokausta. Rezolucija Ujedinjenih nacija, kojom je ustanovljen Dan sećanja, osuđuje sve oblike netolerancije, podstrekivanja, uznemiravanja ili nasilja nad osobama i zajednicama zasnovanim na etničkoj i religijskoj pripadnosti. Na današnji dan je 1945. godine oslobođen Aušvic, najozloglašeniji logor smrti u Drugom svetskom ratu. Drugi svetski rat odneo je više od 6 miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda. U Pančevu je ovaj dan obežen polaganjem venaca na Stratištu gde je od 1941. do 1945. godine ubijeno više hiljada ljudi.

- Na žalost, na ovom Stratištu u Jabuci, nije se zločin dešavao samo 1941. godine, ovo Stratište je radilo sve vreme, da bi 1943. godine Hitler poslao specijalnu jedinicu za uništavanje tragova zločina. Tako da mi ovde namamo humke kao u Jasenovcu i teško je pronaći tragove tih zločina. Još jedan problem je što se na svim Stratištima danas znaju i imena žrtava, a mi ne znamo ni tačan broj, odnosno, nemamo nikakav validni dokument. To su sve cifre do kojih mi dolazimo preko nekih posrednih dokumenata, a koji govore koliko je ubijano ljudi na sat, na dan i tako dalje. Veoma je važno da ljudi znaju šta se dešavalo u holokaustu, veoma je važno da znaju da je 6 miliona Jevreja stradalo, veoma je važno da se zna de je ovde u Južnom Banatu stradalo 95 odsto, što praktično znači da su čitave Jevrejske zajednice uništene, kazao je David Montijas, predsednik Jevrejske opštine Pančevo.

U ime lokalne samouprave venac je položio predsednik Tigran Kiš, koji je rakao da ovakva stradanja ne smeno zaboraviti i da ovo mesto zaslužuje bolji i dostojanstven izgled.

- Dužnost je svih nas koji se bavimo politikom i predstavljamo grad Pančevo da ovde kada god se obeležava bilo kakvo sećanje na tu strahotu , budemo prisutni i da ne dozvolimo da se to zaboravi. Ovo mesto zaslužuje tih, ali dostojanstven izgled, ovo mesto zasluzuje da bude mesto gde će pre svega naša omladina imati priliki da se edukuje i da se na ovom mestu drže časovi istorije, naglasio je Tigran Kiš, predsednik Skupštine grada.

Gospođa Eva Đorđević, koja je preživela holokaust, seća se tih teških dana progonstva, kada je imala samo 14 godina.

- To je jedan logor sa 45 hiljada žena i dece, tu su bili i politički zatvorenici, ne samo Jevreji, tu su bili i njihovi zatvorenici i nemački kriminalci. Bilo je Rusa, Poljaka, Belgijanaca, Francuza iz pokreta otpora. Ne prođe dan da se ne setim tog logora, a najteže mi je što sam oca izgubila, tako da mi je detinjstvo na taj način presečeno, a imala sam stvarno lepo detinjstvo i kako i zašto se to desilo nikako da shvatim. Na žalost, ja nisam jedina žrtva, kazala je Eva Đorđević.

Sećanje na žrtve Holokausta je važan doprinos naporima ne samo da se održi sećanje na žrtve već i da se nove generacije obrazuju, mišljenje je naših sugrađana, mada, većina misli da se o ovoj temi nedovoljno govori.

Nacisti i njihovi saveznici pobili su u Drugom svetskom ratu oko 11 miliona ljudi, od toga oko 5,8 miliona Jevreja. U logorima smrti i drugim stratištima bivše Jugoslavije pobijeno oko 600 hiljada Srba, 80 hiljada Roma i 60 hiljada Jevreja.

Dan 27. januara 1945. godine Crvena armija je oslobodila je 7.500 zatvorenika koje su za sobom ostavili nacisti u koncentracionom logoru u Aušvicu, koji je bio simbol holokausta i stradanja, u kojem su se tokom Drugog svetskog rata na ljudima izvodili najmonstruozniji eksprimenti i gde je, u najstrašnijim mukama, stradalo najmanje 1,5 miliona ljudi.

Tokom Drugog svetskog rata samo u evropskim zemljama život je izgubilo oko 53 miliona ljudi. Pored šest miliona Jevreja, najviše su stradali Rusi, Poljaci, Romi i Srbi.