O nama Pokrivenost Marketing Kontakt Mapa sajta Login

Lancima protiv sudskog izvršitelja

PANČEVO, 12. januar 2012. (TV Pančevo) – Prvi put u Pančevu radnički protest iskazan je vezivanjem lancima. Poslovođa Šipadove prodavnice u ulici Dimitrija Tucovića vezao se večeras lancem za ulazna vrata lokala kako bi sprečio sudskog izvršitelja da uđe u ovaj prostor. Sudskom presudom lokal DP „Šipad“ pripao je DOO „Šipad“ koje je formirano pre nekoliko godina od sarajevskog „Šipada“ i bivših radnika „DP Šipad“ u Srbiji.

- Ja sam se vezao... Dajte nalog da me uhapse, radite šta hoćete. Evo to je... Nije ni meni svejedno, imam dosta godina, ali eto... To je to, ako imate neko rešenje izvolite, rekao je Jovan Cvetković, razgovarajući sa sudskim izvršiteljem i policijom. Posle nekoliko minuta razgovora sudski izvršitelj i policija konstatovali su da je nemoguće ući u Šipadov objekat u Ulici Dimitrija Tucovića. Ubrzo su i otišli.

Punomoćnik D.O.O. Šipada, Branko Pavlović, koji je prisustvovao ovom pokušaju preuzimanja prostora, izjavio je za TV Pančevo da su nadležni organi zbog napete situacije, odustali večeras od izvršenja sudske presude.

Poslovođa Šipadove prodavnice u Pančevu, Jovan Cvetković vezao se lancem oko 18 časova. Pordšku mu je dalo 20-tak radnika Društvenog preduzeća „Šipad“ iz Pančeva i drugih gradova. Neki su stojali ispred sa Jovanom, dok su drugi bili zatvoreni u radnji. Istovremeno je stigao i punomoćnik D.O.O. Šipad Branko Pavlović. Policija je sve vreme stojala sa druge strane ulice, čekajući sudskog izvršitelja. Jedno vreme pored policije je stajao i Čedomir Mumović, predsednik Upravnog odbora D.O.O. Šipad, ali je ubrzo otišao.

- Naši zahtevi su da nam se vrati ovo, ovaj objekat, da se vrati Društvenom preduzeću. Mi smo ovo gradili. Ovo je napravljeno pre 40 godina. A sada je naš bivši direktor svu imovinu prebacio na svoju privatnu firmu, i sve će da proda i da se obogati“ izjavio je Jovan Cvetković, poslovođa prodavnice „Šipad“ u ulici Dimitrija Tucovića.

Punomoćnik i advokat D.O.O. „Šipad“, Branko Pavlović odgovara da postoji izvršna sudska presuda o preuzimanju pančevačkog lokala, kao i 15-tak objekata po Srbiji.

- To je oduvek bilo privatno vlasništvo,i to od trenutka kada je Srbija ratifikovala sporazum o sukcesiji. To je naše unutrašnje pravo. Imovina koja je iz vremena SFRJ pripada njima, prema sedištu preduzeća, a to je „Šipad“ Sarajevo. Na istom principu naša preduzeća potražuju imovinu u zemljama bivše SFRJ, kazao je punomoćnik D.O.O. „Šipad“ Branko Pavlović.

Ima samo nekoliko objekata na koje bi mogao pravo da polaže srpski Šipad, jer su stečeni posle 1990. godine, a u njih ne spada lokal u Pančevu, kaže Pavlović. On je objasnio da je Društvo sa ograničenom odgovorošću Šipad napravljeno pre 3 i po godine, zajedno sa „Šipad“ iz Sarajeva, i sa više od 100 radnika Društvenog preduzeća „Šipad“, koje je nastalo posle raspada Jugoslaivje. Titular i vlasnik je ostao u Sarajevu. Prema dokumentaciji, u koju je imala uvid TV Pančevo, D.O.O. „Šipad“ su formirali upravo sarajevski „Šipad Komerc“ i preduzeće Beošipad iz Srbije, koje su napravili radnici iz srpskog Društvenog preduzeća „Šipad“. Radnici su kao osnivački ulog uneli po 500 dinara, a sarajevski vlasnik poslovne objekte.

Poslovođa Šipadovog lokala u Pančevu, Jovan Cvetković kaže da su radnici stvarali te objekte i da njima treba i da pripadnu. Cvetković najavljuje da će nastaviti svoj protest.

- Moramo da znamo na čemu smo. Ili na ulici, ili da radimo. Ne da se ja vezujem lancima, stavljamo šipke,i unosimo nemir medju gradjanima. Mi smo gladni, nije nam plaćen doprinos,nemamo zdravstvene knjižice, kaže Cvetković.

- To je posledica zato što nevlasnici koriste objekat. Imamo velike gubitke, čerupa se sve, a država ne dobija poreze. Imamo gomilu radnika koji ne mogu da se zaposle jer mi nemožemo da udjemo u lokale. Kad bi ušli neki bi se zaposlili. Teze da se ovde radi o nečem drugom je besmisleno. To je privatna imovina, sud je to cenio u sudskom postupku, doneo pravosnažnu odluku, tvrdi Branko Pavlović.

Branko Pavlović kaže i da su već skoro svi lokali preuzeti u Srbiji. Na pitanje šta se zbiva sa radnicima posle toga, odgovara da je većina ostala da radi. Kao primer naveo je lokal u Kraljevu i Zaječaru, gde su radnici ili zadržali posao ili uzeli novac za odlazka iz firme.