O nama Pokrivenost Marketing Kontakt Mapa sajta Login

Sačuvajmo jelke tokom praznika

PANČEVO, 18. decembar 2011. (TV Pančevo) – Predstojeći Novogodišnji praznici, osim bogate trpeze i poklona koji se razmenjuju u novogodišnjoj noći, podrazumevaju i bogato ukrašenu jelku. Da li će ona biti plastična ili prava, izbor je koji može svako od nas da napravi. Ali, ako se odlučimo da bude prava, onda oni koji ih gaje i štite, preporučuju da ona bude sa busenom, da biste nakon praznika mogli da je posadite u svom dvorištu.

Još uvek se ne zna od kada se slavi dolazak Nove godine. Pretpostavlja se da su svi narodi to na neki način obeležavali od nastanka civilizacije. Vavilonci su, prema istorijskim podacima, slavili čak 4 milenijuma pre nove ere. A stari Rimljani su bili ti koji su odredili 1. januar za početak godine. Zanimljivo je da su oni tokom svojih zimskih festivala ukrašavali drveće komadićima metala koji je svetlucao. Ipak, kićenje novogodišnjeg drveta uveli su Nemci u 16. veku. Jelku su prvi počeli da koriste katolici, a ovaj običaj su kasnije preuzeli i pravoslavni narodi. Danas je ovaj praznik nezamisliv bez jelke.

- Imam jelku. Da nemam, ne bih kupila, jer su preskupe. Imam i plastičnu, imam i prirodne jelke. Naravno da je bolja prirodna, ali onako, uz standarde Evrope, da se uzima sa korenom i da se zasadi, kao što ja to radim u dvorištu. A ko nema, da je vrati u prirodu kaže jedna sugrađanka.

- Penzija mala, 16 hiljada dinara, koju jelku da kupim pita jedan sugrađanin.

- Imam plastičnu od ranije. Imam plastičnu da ne bi uništavali ove jelke, i praktičnija je. Odavno je imam kaže još jedna sugrđanka.

Novogodišnje jelke, prave ili veštačke, kupuju se na pijacama, u rasadnicima, ali i velikim tržnim centrima. Cene su različite, u zavisnosti od veličine.

– Jelke su zadnjih godina zaista takve da ne možete da ih razlikujete od prirodnih. Imate imitaciju bora, sa iglicama, i onda se potrošači odlučuju za veštačke jelke kaže Gordana Perić, iz TC „Merkur“.

Mnoge ekološke organizacije i institucije pred novogodišnje praznike apeluju na građane da se ponašaju na ekološki, i odgovoran način, i da za kićenje koriste jelke sa busenom. Ne treba zaboraviti činjenicu da smo svi mi odgovorni za očuvanje naše životne sredine.

- Zašto je važno da se stabla čuvaju, i zašto je važno da se ona ne seku, posebno ne u vreme novogodišnjih i božićnih praznika? Zato što jedno stablo apsorbuje i do 20% štetne emisije gasova. Proizvodi dovoljno kiseonika koji može tu emisiju gasova da uništi, i obezbeđuje nama kiseonik koji živimo na ovoj planeti objašnjava Suzana Đorđević, iz NVO „Ekotopija“.

Nova godina se ne može zamisliti bez svežeg mirisa borovine. Sa pravom negom i pažnjom, jelka sa busenom, može da izdrži i posle praznika i traje godinama ukoliko je posađena u dvorištu.

Pančevačko JKP „Zelenilo“ već godinama prodaje i iznajmljuje jelke sa busenom. Cene jelki koje se nalaze na štandovima Zelenila na pijaci ili u rasadniku su različite, i kreću se od 700 dinara do 2000 dinara. Ove godine, pančevačka NVO „Na pola puta“, koja se bavi zaštitom i poboljšanjem kvaliteta života osoba sa hendikepom, pridružila se Zelenilu, u akciji prodaje i podele novogodišnjih jelki.

- Mi propagiramo kupovinu jelki sa korenom, ili kako to neki nazivaju iznajmljivanje. Postoji i ta druga varijanta. Želimo da pokažemo našim sugrađanima da je jako bitno da ne štete životnoj sredini, da vode računa o očuvanju životne sredine i koliko je to bitno. Koliko je bitno da bude što manje jelki bez korena kaže Jelena Vujinović, JKP „Zelenilo“.

- Ako idete na pijacu, i na pijaci ste videli da se pojedine jelke prodaju sa busenom. Dakle, nije ih nemoguće nabaviti. Moguće je nabaviti ih, i potrebno je zaista malo dobre volje da biste praznike proveli u skladu sa prirodom ocenjuje Suzana Đorđević, iz NVO „Ekotopija“.

Običaj ukrašavanja jelke je sastavni deo tradicije, a kada okitite jelku, nemojte misliti da ste završili sa dekoracijom. Ostali su još prozori, vrata, zidovi.